Rekao bi mi...

Rekao bi mi...

Jesi li se umorila, mila moja Majči
Dobro te ošišala, neka si malo osvježila
Ne brini, ja ću kupiti hljeb
Hoćeš da nam ja sutra napravim podvarak ili da prejebem onu piletinu
Kada ćemo otići do tvojih na kafu
Baš mi je drago da te rad sa djecom ispunjava
To je pravi posao za moju Majči
Šta misliš da odemo kod kumova, ako bude lijepo vrijeme za vikend
Baš sam se poželio drugara
Možemo magazu spremiti u subotu
Pa da poslije odemo u neku avanturu
Samo napravimo kaficu i ubacimo je u termos 
A ti si kraljica sendviča pa nam ih spremiš
Mala moja Kineskinja, samo ti možeš sve to ubaciti u ruksak
Vodu možemo zakačiti negdje usput
Popraviću onu lampu i spojiti vanjsko svjetlo
Znaš da smo mi kraljevi improvizacije
Mogla si nam napraviti uštipke ili palačinke, nisi dugo
Da odemo malo proštetati, možemo negdje u blizini popiti i kafu
Napraviću nam nesić pa ćemo gledati kvizić
Je li izašao novi Živkov
Evo, samo da skinem jednu emisiju o svemiru da mogu slušati prije spavanja pa ćemo gledati onaj dokumentarac

...

Koliko bi mi samo toga rekao
Da si tu
Ali nema te
Pa opet te ima
Govoriš mi sada nekim posve drugim jezikom
Signalima koje jedino ja razaznajem
Obraćaš mi se tim posebnim jezikom
Koji se pretvorio u ono šta bi mi rekao
Sada kada nisi tu
Teško je slušati takve riječi
Koje struje kroz vazduh 
I samo ih ja mogu čuti
Ali nekako i utješno
Jer šta bi tek bilo sa mnom
Da ih ne čujem
Samo bih potonula 
I nestala u živom blatu neprebola
Ovako me sve ono što si mi dao
Poklanjao i govorio
Čuva i održava na površini

...

Znaš, dođu mi neki trenuci 
Kada me ponese ona moja sumanuta energija
Koja još uvijek negdje tinja unutar mene
Energija želje da učinim, napravim, ugodim
Da još malo ukrasim ono što radim
I to za drage ljude naših života
Pa tako zanesena predložim nešto
Poslije dođem u prazninu našeg doma
I pitam se šta mi bi, šta sam to uradila
Kako ću to sve iznijeti na plećima
Stegne me jako me u grudima
Pritisne tjeskoba
I onda, odjednom
U mrvičastom trenutku prostora
Znam šta bi mi rekao
Udahnem, izdahnem
Smislim još ideja 
I kažem sebi da ću to moći
Jer tako ću uljepšati nekoliko sati djeci
A nadam se biti i Majči na koju si bio ponosan
Na koju bi bio ponosan
Eto, i to bi mi rekao

...

Znaš, ti dragi ljudi naših života
Kada sam im javila 
Da ću se potruditi i biti tu za njih
Za divan dan njihove vrbaske djevojčice
Rekli su mi nešto:

"Srce si Majo, veliko. Hvala ti puno. Baš mi znači što ćeš ti biti i baš se radujem što ćemo se družiti. Što ćeš našoj M uljepšati njen dan. Znaš koliko si nam draga i koliko nam je Dragan, posebno B, značio. Divna si, zaista. Dragan bi volio da si vesela i da nastaviš život. Sigurna sam da vidi koliko se boriš i koliko si hrabra i da ti se osmjehuje...Dan za danom, polako. Mnogo činiš za dječicu i mislim da si izabrala super posao. Sada sam rekla B da ćeš biti i drago nam je baš, baš! M se raduje i zbog žurke i tebe. Družimo se uskoro, ljubimo te!"

Ove riječi su iskrene, ljudske, divne
Ne znam da li toliko zaslužujem
Ti bi rekao da ne budem samokritična
I kao mnogo puta ranije
Da me voliš zato što sam brižna i pažljiva
Što toliko činim za druge
Ništa to nije, dobri moj Draganče
Samo rad srcem osim onih prirodnih otkucaja
Nemam taštinu niti želju za isticanjem i dopadljivošću, samo to srce
I dok god kuca i tvojim damarima, dok iz njega otkucava dobro
Pumpa iskrenost i čistotu, moći ću i biću... bićeš

Ali i ovako lijepe dobijene riječi u meni pokrenule krater
Ogroman krater iz kojeg su buknule suze
Divni su i zahvalna sam što tako lijepo misle o meni
Još više što lijepo misle o tebi
Iz tih suza frcalo je toliko toga
Neopisiva tuga što bi mi rekao, a ne kažeš
Toplina oko srca jer ću učiniti nešto dobro za drage ljude ljude
Toplina kroz dušu jer su tvoji tragovi utisnuti u srca dobrih ljudi
Rekao bi mi da sam luckasta, znam
Kao i da si ponosan na mene
Boli krvnički to što bi mi rekao, a ne kažeš
Ali boljelo bi još više, jače, sumornije 
Sve dalje ne bi imalo nekog smisla
Ne bih se trudila, pokušavala, pičila
Ništa ne bi vrijedilo
Da te nikako ne čujem...