Tvoja snaga u meni

Taman kada sam počela
Otpuštati tugu
Onako u mlazevima
Iz dubine sebe
Kada sam se tako
Toplo sklupčala
U toj praznini
Koju sam željela da popunim
Suzama, bolom, izbacivanjem
Kada sam željela samo malo mira
U jednom takvom

U isto vrijeme 
I svečanom i razarajućem trenutku
Opet su mi na vrata pokucali
Pokucali neki nepotrebni
Nepozvani, nepravedni
Traže, čak pomalo reže, puštaju zube

Na mene ovako razrovanu
Sa rupom u srcu koja krvari
Hoće da naruše mir
A mir je ono
Što mi je (sada) najpotrebnije
Ne znaju oni da me ništa
Ne može slomiti
Da je moja krv obojena
Snagom najljepšeg zajedništva
Da u meni kuca damar

Kristalno čist
Najsjajniji
Ispunjen tobom

Nama
I neka nailaze bure

Orkani
Spremna sam
Neka kucaju
Džaba im sve
Kada ja uvijek i u svemu
Mislim na tebe
Nosim te pod miškom
U džepu kaputa
Na dlanu 

U zjenici
Pa tako i sada
Ne padam i ne tonem
Mislim šta bi mi rekao
Kako bi me posavjetovao

I šta bi želio da učinim
Hoću, vjeruj mi da hoću
Baš tako kako bi ti
Kako bismo mi
Imam i ja zube
Znam i zarežati ako treba
Ne dam na sebe

Na tebe još više
Zarekla sam se
Dok dišem i trajem

Sve ću
U ime tebe
U ime nas
Bićeš tu uvijek i u svemu
Ostaćemo pobjednici
I oni koju su ljubav
U najčistijem obliku

Hvala ti što me čuvaš
Neka kucaju koliko žele

Neka razvale i vrata
Ma ni ne trebaju
Širom ću ih otvoriti  

Mogu samo naići
Na osmijeh
Ljubav

Uspomene
I znam da će im jednom
Zubi otupiti

Čak i otpasti
Od te iskrene topline
Od bljeska ljubavi
Koji zasjenjuje sve





Primjedbe

Popularni postovi s ovog bloga

malo mi je (bio) jedan život s tobom...

Čudesna tačka našeg početka

Dragančetov žuti cvijet