Misao

Uhvatim sebe ponekad
U posve drugačijem nedostajanju
Kada mi fali da mi doda čašu vode
Skuha palentu ili nesić
Da mu ispričam neku dogodovštinu
Možda i najobičniju običnost
Koju sam doživjela taj dan
Dođu ponekad takvi trenuci
Nekog posve drugačijeg nedostajanja
Kada silno poželim da zazvoni telefon
Samo da mi se nasmijan javi
I pita šta ćemo danas za ručak
Ili kada ustanem pedeset puta zbog neke gluposti
Pa bih onaj pedest prvi put voljela 
Da mi doda to nešto sitno i nevažno
Poput olovke daljinskog telefona
Tada bi opet bio i neki cmokić u prolazu
Ko zna koji po redu tog dana
Ali to je već neko drugo nedostajanje
Silnije jače veće
Mislim sada na ono neko drugo nedostajanje
I zapitam se tako uhvaćena u tom trenutku
Kako li je onima koji su izgubili
A nikada nisu otišli u nabavku
Zamijenili sijalicu 
Skuhali nešto za jelo
Plaćali račune
Koliko su tek oni bespomoćni 
Uhvaćeni nespremni u tom drugom
Gotovo običnom i površnom nedostajanju
A u nedostajanju nema ništa obično
Kamoli površno
Para vas kao tupim nožem
Kada ga nema da vam nešto bezvezno doda
Gotovo bolno isto kao kada ga nema da vas zagrli
Večeras nekim nevidljivim kočnicama
Zaustavljam sve one želje potrebe tugu
Sve ono veliko ogromno džinovsko
Što raste iz dana u dan
Da bih uhvatila jednu malecku misao
O nekom posve drugačijem nedostajanju
Poput odlaska po nešto do magaze
Ili spremanja večere
Hvatam tu klizavu misao
Samo da bih uhvatila mrvičasti predah
Da bih uhvatila novi zamajac
Za sve one druge misli
One veće jače silnije
Nedostajanije
Ako bih mogla samo tren da odmorim
Da mogu da dočekam 
Sve one dublje i potrebitije misli 
Misli nedostajnice kojih je bezbroj