Zapisi u (ne)vremenu...

Loše sam spavala. Prvo sam se dugo borila da zaspem, valjda od umora nije htio san na oči, a pritom "duša spava". I nakon ko zna koliko vremena konačno sam utonula u carstvo snova, ali tamo su me dočekale kojekakve karakondžule, snovi da ne povjeruješ. Pa prevrni se, okreni se, onda vruće, poslije hladno... i taman kada se smiriš i zaspeš kako treba zvoni alarm. Ustaj, nema druge. Neće se ništa samo uraditi, kako kaže moj Draganče. A dan kao i svaki drugi, uobičajene obaveze. Nemam osjećaj ni za koordinaciju najobičnijih pokreta jer imam tek toliko budnosti da ne stavim kaladont u šolju za čaj, a kafa ne završi na cjediljci za narandžu, kamoli da bih danas trebala biti sretna i vesela jer mi je "divan dan". Sve je, samo ne divan, mislim se onako bauljajući po kući, ali uspjela sam staviti čaj, oprati zube i skuhati kafu bez posljedica. Prođe mi kroz glavu kako je Draganče juče rekao da mu je sutra najljepši dan jer je njegovoj Majči rođendan. A Majči bi samo još

O ljubavi su sve moje priče. I o ljudima. Koj e volite i koji vas vole , bezrezervno, čisto, bez ostatka. Onim istinskim, do tančina i srži, vašim ljudima. Životne režije ih donesu u vaš život na krilima neke dobroćudne ptice, slete u vaše gnijezdo i tu ostanu. Čak i kada dođe vrijeme u kojem su otisnuti na dalekom sjeve ru , oni nekako ostaju uvijek tu, ušuškani, privijeni uz vaša krila. A moglo je ne biti tako, mogli su ne biti vaši jer neobične su okolnosti našeg zajedništva i povezanosti. Oni su bili dio jednog nekadašnjeg života u kojem nisam postojala i mogli su u ovom drugom, u kojem sam se ja nastanila, prestati to biti. Ali nisu. Jer prepoznavanja i srodnosti ne zalaze u krvna srodstva, nekadašnje odnose i ne mjere se po vagama. Prepoznavanja i bliskosti se dese i bivaju. Sjećam se kako mi je ona, negdje s početka našeg upoznavanja, kada smo poslije otvaranja Gradskog pozorišta "Jazavac" otišli da popijem o piće, u jednom trenutku rekla "Hvala." Jer im

Nas dvoje šašavih Zaljubljenih u ljubav Neprestano izmišljamo nove discipline A u ljubavi je sve dozvoljeno  Pa i da skačete u dalj  Preskačete prepone I kada niste atletičar Možete da izmišljate  Neke nove kategorije Dograđujete stepenike  Ojačavate izolaciju Kod nas je to sada ćaskanje Izmislili smo to samo naše  Ćaskanje Ćaskarenje Ćaskancije To je nešto što smo uveli prije spavanja  Kada dan mine i otvore se kapci noći Izvalimo se na leđa  Kao da smo na došli na plažu  Da se osunčamo  I onda  Ćaskamo  Ćaskarimo Ćaskulamo  Ne pričamo o danu koji je istekao  Niti o planovima za sutra ili ubuduće  Jednostavno Ćaskamo  Ćaskarimo Ćaskujemo Neobavezno Šta nam god padne na um  Smijemo se, blesavimo Mene često spopadnu i neke rime  Pa nam ponekad zafali diktafon  Da ga uključimo  I stavimo na noćni ormarić Da zabilježi sva ta naša luckasta Ćaskanja Ćaskarenja Ćaskastosti  Sve je to jedno veliko voljenje  Čudesnost ljubavi To ćaskanje u dalj

Znam da nisam ona koja će imati  Čete sljedbenika Nikada neću biti toliko popularna Mada, zavisi i kako se na to gleda I šta je kome beskrajna popularnost Iskreno, meni je važnije prepoznavanje Osjećaj kada otkucaj srca koji prenesem na papir Izazove ritam na elektrokardiogramu drugog bića Sve što nam se dešava stvaramo sami Možda ja nisam oblikovana da budem Dostupna za prepoznavanja na veliko Možda ja naprosto nemam toliko boja Da se rastoče po kilometrima polja Ali opet mislim da ih imam dovoljno I neka obojim svijetove, dane, dušu nekolicini ljudi To je moja radost, snaga, podstrek  Znak da sam na dobrom putu Za mene je odveć veliki iskorak  Sve ovo što sam pustila U virtuelni svijet Što sam kreirala blog  uključila se na Buku napravila stranicu Istina, drugačije sam sve zamišljala U onim mojim rokovnicima Ali vrijeme se promijenilo I sada i ja koračam skladu sa njim Sa tim novim vremenom U kojem je toliko blogera, pjesnika, pisaca Toliko kvalitetnih