"umro sam al sam živ"
umro sam al sam živ reče ivo gregurević u filmu kad mrtvi zapjevaju tako sam i ja jednog jezivog januarskog predvečerja umrla a ostala živa sve nedosanjanosti ostale su zakopane duboko pod zemljom dok sam ja ostala na površini drhteći predug, pretežak put je bio ispred mene samo to sam znala a znala sam i da treba(m) dalje ne samo zbog sebe znala sam a toliko teturanja, posrtanja, izmaglice i tako nešto malo više od tri godine tek toliko već toliko i sekunda i vječnost dug, predug put samo ja znam koliko dug i trnovit i sve je teži pa opet nekako i neprestano idem znam da treba(m) dalje ne samo zbog sebe i polazi mi za rukom onom preostalom rukom da pokrenem ponešto da se nasmijem da nasmijem roditelje brata drage ljude javi mi se volja želja snaga sve te naše prirodne sastavnice spajaju se u jednu tačku i u meni kucaju na preskoke, trzajući ali kucaju večeras je prijateljica sjela na bicikl i došla samo da mi donese miloštu koju je s ljubavlju napravila njena dobra majka kaže